Ebrd

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA ČAČAK SEMINARSKI RAD MEĐUNARODNA EKONOMIJA I FINANSIJE TEMA : EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ - EBRD VLADAN VLAJIĆ MENTOR Br.indeksa XII-6/05 Prof.dr Radosav Aničić PETROVAC 2007 S a d r ž a j 1. Uvod – O EBRD 3 2. Srbija i Evropska Banka za obnovu i razvoj 4 4 2.1. Realizacija prethodne strategije za zemlju 2.2. Strateški prioriteti banke za naredne dve godine 6 2.2.1. Ključni tranzicioni izazovi 7 3. Projekti EBRD u Srbiji 7 3.1. Potpisana angažovana sredstva EBRD-a u Srbiji, na dan 31. decembra 2006 8 3.2. Budući projekti EBRD-a u Srbiji, na dan 31. decembra 2006 13 Zaključak 14 Literatura 15 U V O D O EVROPSKOJ BANCI ZA OBNOVU I RAZVOJ Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development – EBRD), osnovana je maja 1990. godine. Sedište Evropske banke za obnovu i razvoj je u Londonu. Cilj osnivanja Evropske banke za obnovu i razvoj je da se zemlje Centralne i Istočne Evrope uključe u međunarodnu ekonomiju, uz jačanje demokratskih institucija, poštovanje ljudskih prava i očuvanje životne sredine. Banka ima 61 članicu, uključujući i institucije Evropsku uniju i Evropsku Investicionu banku. 1) Najviši organ Banke je Odbor guvernera koji se sastoji od po jednog predstavnika svake članice. Predstavnik Srbije u Odboru guvernera od 2004. do kraja 2006. godine bio je ministar finansija g-din Mlađan Dinkić, nakon ostavke na mesto ministra finansija g-dina Dinkića naš predstavnik u Odboru guvernera je koordinator za ministarstvo finansija gospodin Milan Parivodić. Odbor guvernera bira na period od tri godine Odbor direktora, koji se sastoji od 23 člana. Odbor direktora je najvažniji organ pošto odlučuje o strategiji Banke budžetu i poslovanju. Predsednika bira Odbor guvernera na period od četiri godine, a potpredsednika bira Odbor direktora na predlog predsednika. Evropska banka za obnovu i razvoj odobrava kredite vladama pojedinih zemalja, lokalnim vlastima i privatnim firmama direktno ili posredstvom poslovnih banaka. Krediti se uglavnom odobravaju malim i srednjim preduzećima. Banka takođe osigurava strane investicije i pruža savete pri ulaganju kapitala. Juna 1995. godine ranije predviđen iznos akcija za Jugoslaviju preraspodeljen je je na novostvorene države prema proporcijama iz MMF-a i Svetske banke. Aprila 2001. godine SR Jugoslavija primljena je u članstvo Evropske banke za obnovu i razvoj. Do 31.12.2003. godine ugovoreno je finansiranje 24 projekta u ukupnom iznosu od 509.000.000,00 € za infrastrukturu, energetiku, ulaganje u domaće banke, za podršku malim i srednjim preduzećima. Marta 2002. godine Srbija i Crna Gora su, uz aktivno učešće Evropske unije (EU),potpisale Ustavnu povelju kojom je formirana Državna zajednica Srbija i Crna Gora kao zvanični sledbenik Savezne Republike Jugoslavije. Povelja je stupila na snagu 4.februara 2003. godine. Dana 21. maja 2006. godine Crna Gora je iskoristila mogućnost raspisivanja referenduma, predviđenu u Povelji, kojim je postavljeno pitanje o budućnosti Zajednice tri godine posle njenog zvaničnog nastanka. Dana 5. juna 2006. godine Skupština Srbije je proglasila Srbiju sledbenikom Zajednice. Dana 15. juna 2006. godine Srbija je zvanično priznala Crnu Goru kao nezavisnu državu. Dve vlade su se složile oko postupka podele imovine ifinansijskih obaveza. 1) www.ebrd.com 2. SRBIJA I EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ Banka je najveći institucionalni investitor u Srbiji. Od aprila 2001. godine, kada je Banka potpisala svoj prvi posao u Srbiji, do 31. decembra 2006. godine Banka je dostigla ukupan obim poslovanja od 1.108 miliona evra. Tokom perioda koji je obuhvatila prethodna strategija, angažovana sredstva Banke su porasla za 97% sa novim angažovanim sredstvima od 545 miliona evra. Portfelj karakteriše snažan potencijal tranzicionog uticaja, a ukupan kvalitet je i dalje visok. Portfelj se u ovom trenutku sastoji od 69 projekata, koji su najvećim delom u sektoru infrastrukture i u finansijskom sektoru. Od poslednje revizije strategije u 2004. godini, učešće privatnog sektora u portfelju je poraslo sa 37% na 47% u ukupnom obimu poslovanja. S obzirom na listu budućih projekata, ova cifra će verovatno porasti u periodu obuhvaćenom sledećom strategijom i Banka će i dalje nastaviti da igra važnu ulogu na investicionom tržištu Srbije. 2.1. REALIZACIJA PRETHODNE STRATEGIJE ZA ZEMLJU Prethodna strategija za zemlju koja je usvojena novembra 2004. godine i koja se primenjivala na tadašnju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora imala je sledeće prioritete i tranzicione ciljeve u okviru aktivnosti Banke: • Finansijski sektor: Banka je trebalo da se fokusira na sledeća područja: (I) privatizaciju, finansijsko i operativno restrukturiranje državnih banaka, (II)saradnju sa jakim lokalnim ili inostranim bankama koje su tražile mogućnosti za povećanje tržišnog učešća putem pružanja pomoći daljoj konsolidaciji, (III)neprekidnu podršku poslovnim bankama i institucijama za mikrokreditiranje i realizaciju nedavno uspostavljenog Fonda EU i EBRD-a za finansiranje malih i srednjih preduzeća za zemlje zapadnog Balkana. • Privredni sektor: Nekoliko područja je odabrano kao prioritet: (I) restrukturiranje kompanija za privatizaciju i posle privatizacije, kapitalne investicije u novu tehnologiju i poboljšanje zaštite životne sredine, uglavnom sa lokalnim preduzećima, (II) agrobiznis, u kom Srbija ima značajne prednosti i mnoge lokalne kompanije sa dobrim finansijskim rezultatima i sa značajnim učešćem na tržištu, (III) projekti u sektoru nepokretnosti, s obzirom na to da je ovaj sektor u početnim fazama razvoja i postoji značajna tražnja za dobrim kancelarijskim, maloprodajnim i stambenim prostorom, (IV) ”greenfield” investicije sa inostranim strateškim investitorima koji imaju komercijalne i održive investicione planove i koji za sobom imaju uspešne rezultate u delatnosti. • Energetska i druga infrastruktura: Banka je trebalo da nastavi da igra ključnu ulogu zajedno sa EIB, EU i Svetskom bankom u razvoju saobraćajne, energetske i lokalne infrastrukture u zemlji. Tokom perioda obuhvaćenog prethodnom strategijom Banka je zaključila 38 poslova(uključujući regionalne projekte), sa ukupnim angažovanim sredstvima koja su dostigla iznos od 545 miliona evra. Trideset i dva posla su bila u privatnom sektoru, a šest projekata u javnom sektoru (četiri saobraćajna projekta i dva projekta u oblasti lokalne i ekološke infrastrukture). U pogledu obima poslova, više od polovine novih angažovanih sredstava bilo je usmereno u privatni sektor, uglavnom kroz kredite i sa snažnim fokusom na finansijski sektor. Investicije u učešća u kapitalu su uglavnom bile ograničene na bankarski sektor, a najznačajnija je bila investicija u periodu pre privatizacije u najveću banku u državnom vlasništvu (Komercijalnu banku) i investicione fondove kroz regionalne projekte. U finansijskom sektoru Banka je i inostranim i domaćim bankama obezbeđivala hipotekarne kreditne linije i kreditne linije za mala i srednja preduzeća; Banka je, na primer, koristila Fond za finansiranje malih i srednjih preduzeća u zemljama zapadnog Balkana da bi finansirala dve lokalne banke koje su snažno fokusirane na poslovanje u regionu. Isto tako, prva kreditna linija za sektor lizinga odobrena je 2006. godine Raiffeisen Leasing-u da bi se podstakao razvoj ovog perspektivnog sektora. U privrednom sektoru Banka je odobrila zajmove za finansiranje najveće “greenfield” investicije u Srbiji od promene režima 2000. godine – fabrike za proizvodnju aluminijumskih konzervi firme Ball Packaging Europe (“BPE”). Banka je takođe potpisala nekoliko postprivatizacionih projekata u sektorima opšte industrije i prehrambrenim sektorima i obezbedila sezonsko finansiranje na bazi poljoprivrednih proizvoda za lokalne i inostrane prerađivače u agrobiznisu. Banka igra važnu ulogu u finansiranju projekata koji u sebi sadrže prekograničnu komponentu i u tom smislu nastavlja da služi kao katalizator za integraciju regionalne trgovine, što je posebno značajno u jugoistočnoj Evropi posle sukoba u prethodnoj deceniji. U sektoru infrastrukture prioritet je bio dat projektima u okviru sektora železnice, puteva i aviosaobraćaja koji imaju snažnu regionalnu dimenziju kao i snažan element korporativnog restrukturiranja. Banka je odobrila drugi kredit Železnicama Srbije da bi omogućila ovom preduzeću da odgovori na zahteve sve većih tokova teretnog saobraćaja i da nastavi sa realizacijom velikog programa restrukturiranja železničkog sektora. Isto tako, drugi kredit odobren Direkciji za puteve Srbije je dalje pospešio restrukturiranje ovog sektora. Banka je, takođe, odobrila kredit Agenciji za kontrolu leta Srbije i Crne Gore i na taj način pomogla da se konsoliduje institucionalna i finansijska pozicija nezavisnog pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju. 2.2. STRATEŠKI PRIORITETI BANKE ZA NAREDNE DVE GODINE Privredni sektor: Banka će nastaviti sa odobravanjem kredita kako lokalnim tako i inostranim firmama za potrebe privatizacije i restrukturiranja posle privatizacije. Ona će se sve više koncentrisati na velika preduzeća kada se radi o njihovim planovima konsolidacije i budućeg širenja, uključujući i njihov dalji regionalni prodor. Novi Fond EBRD-a i Italije za lokalna preduzeća u zemljama zapadnog Balkana omogućava Banci da podrži manje kompanije koje beleže brzi rast preko kredita, kvazi-kredita i učešća u kapitalu, što je još uvek relativno retko u Srbiji. Očekuje se da će najveći broj transakcija biti u agrobiznisu, ali bi nove mogućnosti trebalo da se otvore i u drugim sektorima koji prolaze kroz privatizaciju i restrukturiranje, posebno prirodni resursi i opšta industrija. Banka će nastaviti sa pružanjem pomoći i podrške lokalnim preduzećima kroz Program upravljanja reorganizacijom preduzeća (TAM) i Program pružanja savetodavnih usluga preduzećima (BAS). Program TAM funkcioniše u zemlji od 2001. godine i pomoću njega je uspešno realizovano 86 8 projekata, od kojih je 68 projekata finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), a 18 je finansiralo nekoliko bilateralnih donatora. Program BAS je u Beogradu počeo da funkcioniše jula 2006. godine i do sada je pokrenuto 7 projekata. Infrastruktura: Banka će nastaviti da igra ključnu ulogu, zajedno sa Evropskom investicionom bankom (EIB), EU i Svetskom bankom, u razvoju saobraćajne, energetske i lokalne infrastrukture u zemlji. Najveći deo budućih ulaganja Banke (u pogledu obima) očekuje se u sektoru saobraćaja da bi se priveo kraju razvoj moderne mreže autoputeva i železničke mreže duž Koridora X. U lokalnom sektoru Banka očekuje da nastavi uspešnu saradnju sa gradom Beogradom i rad na završavanju potpisanih projekata. Takođe će nastojati da proširi svoje finansiranje u pravcu gradova srednje veličine kao i regiona, pod uslovom da je njihova finansijska snaga adekvatna, u cilju obezbeđivanja značajnih sredstava potrebnih za poboljšanje lokalne infrastrukture u oblastima kao što su upravljanje vodosnabdevanjem i otpadnim vodama, upravljanje deponijama i otpadom, daljinsko grejanje i gradski prevoz. Konačno, Banka će nastaviti da podržava razvoj sektora energetike posebno kroz komercijalizaciju energetskih komunalnih preduzeća i moguće buduće učešće privatnog sektora i razvoj operativnih aktivnosti na području održive energije i energetske efikasnosti. Finansijski sektor: Posle talasa privatizacije tokom protekle dve godine, bankarski sektor je sada uglavnom u privatnim rukama, a na srpsko tržište je ušlo ukupno 18 stranih banaka. Moguća je faza dalje konsolidacije u narednim godinama. Banka će nastojati da pomaže bankama sa snažnim prisustvom na tržištu u iznalaženju mogućnosti za razvoj novih proizvoda i za povećanje tržišnog učešća kroz podršku u daljoj konsolidaciji. Banka će nastaviti da radi sa domaćim i stranim bankama na obezbeđivanju kreditnih linija za mala i srednja preduzeća i time će podstaći stvaranje zdravog sektora malih i srednjih preduzeća u zemlji. Pored toga, Banka će se sve više fokusirati na transakcije kreditiranja i učešća u kapitalu sa nebankarskim finansijskim institucijama, posebno u oblasti osiguranja, privatnih penzionih fondova i uzajamnih investicionih fondova. 2.2.1. KLJUČNI TRANZICIONI IZAZOVI • Ubrzanje privatizacije i programa restrukturiranja za srednja i velika preduzeća radi privlačenja veoma potrebnih investicija i jačanja konkurentnosti ovih sektora. • Primena važnih novih zakona radi poboljšanja rezultata preduzeća, uključujući zakone koji se odnose na politiku konkurencije i stečaj, a koji su doneseni zadnjih godina. • Unapređenje konkurencije, komercijalne orijentacije i veće uloge privatnog sektora u okviru ključnih sektora infrastrukture kao što su putevi, železnica, energetika, lokalna infrastruktura i telekomunikacije. • Upravljanje razvojem finansijskog sektora putem obezbeđenja pažljivog praćenja rasta kredita u okviru bankarskog sektora i maksimalnog razvoja nebankarskih finansijskih institucija. 3. PROJEKTI EBRD U SRBIJI Najznačajniji projekti u Srbiji koje treba izdvojiti, koje je podržala Evropska Banka za obnovu i razvoj su : - Projekat za nabavku 1100 vagona za JP „Železnice Srbije“, ugovor sa EBRD 14.06.2006. potpisali Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić i direktor JP "Železnice Srbije" Milanko Šarančić u vrednosti od 60.000.000,00 €. - Ugovor o dokapitalizaciji 25 % kapitala Komercijalne banke, potpisan 27.03.2006. godine u vrednosti od 70.000.000,00 €, gde je država i dalje ostala većinski vlasnik sa 51 % učešća u kapitalu. 3.1. POTPISANA ANGAŽOVANA SREDSTVA EBRD-A U SRBIJI, NA DAN 31. DECEMBRA 2006 Naziv posla Javni/ privatni sektor Kredit/ Učešće u kapitalu Finansiranje EBRD (u mil. EUR) Datum Potpisi-vanja ENERGETIKA Hitna rekonstrukcija elektrosektora EPS Država kredit 100 25.01.01. Elektrosektor II EPS Država Kredit 60 21.10.03. Ukupno : 160 INFRASTRUKTURA Program sanacije daljinskog grejanja Beograda Država Kredit 20 27.07.01. Program rekonstrukcije infrastrukture grada Beograda Država Kredit 40 27.07.01. Rekonstrukcija ŽTP-a Beograd Država Kredit 57 25.10.01. Program rekonstrukcije infrastrukture grada Kragujevca Država Kredit 4 27.06.02. Program rekonstrukcije infrastrukture grada Niša Država Kredit 5,5 27.06.02. Program rekonstrukcije infrastrukture grada Novog Sada Država Kredit 1,9 27.06.02. Republika Srbija: Projekat popravke puteva Država Kredit 76 31.07.02. Program rekonstrukcije infrastrukture grada Subotice Država Kredit 9 17.12.04. Budući sistem modernizacije i unapređenja kontrole leta Država Kredit 30,8 09.02.05. Projekat autoputa od Beograda do Novog Sada Država Kredit 72 20.05.05. Most preko reke Save Država Kredit 49,6 19.06.06. Vozni park Železnice Srbije Dražava Kredit 60 14.07.06. Ukupno : 425,8 SPECIJALIZOVANE DELATNOSTI ORCO Apartmanski hoteli (investiranje sredstava) Privatni sektor Učešće u kapitalu/ Kredit 1,9 0,4 07.03.03. Marbo Privatni sektor Kredit 9,1 01.04.03. Fresh&Co Privatni sektor Učešće u kapitalu 12,5 27.06.03. SFIR (Fabrika Sećera Te-To Senta A.D.) Privatni sektor Kredit 9 25.07.03. SFIR Star Sećer A.D. Privatni sektor Kredit 7 25.07.03. GTC House Belgrade Privatni sektor Kredit 11,5 12.09.03. Grand Privatni sektor Kredit 2,8 06.11.03. TUI avansna plaćanja Privatni sektor Kredit 0,4 19.12.03. Frikom Privatni sektor Kredit 10,1 21.01.04. SBB Privatni sektor Kredit / Učešće u kapitalu 15 1 07.06.04. SFIR (Fabrika Sećera Te-To Senta A.D.) Privatni sektor Kredit 6,1 18.10.04. SFIR Star Sećer A.D. Privatni sektor Kredit 7,9 18.10.04. Europolis II Privatni sektor Kredit / Učešće u kapitalu 5,5 2 15.11.04. Global Property Fund Privatni sektor Učešće u kapitalu 7 29.06.05. SFIR (Fabrika Sećera Te-To Senta A.D.&Star Sećer AD) Privatni sektor Kredit 7 14.11.05. GTC Belgrade - 19 Avenue Privatni sektor Kredit 8,2 08.12.05. Somboled Privatni sektor Kredit 10 07.06.06. Mladost Šid Privatni sektor Kredit 10 20.07.06. BSR Europe Fond za sufinansiranje Privatni sektor Učešće u kapitalu 3,5 14.07.06. Europolis III Privatni sektor Kredit / Učešće u kapitalu 1.6 1 21.09.06. GTC Residential, Belgrade Privatni sektor Kredit 8,2 28.09.06. Soko Štark Privatni sektor Kredit 10 15.12.06. Ukupno: 168,7 OPŠTA INDUSRIJA Tigar Pirot Privatni sektor Kredit 1,8 28.11.01. Hemofarm A.D. Privatni sektor Kredit 18 12.04.02. Hemofarm A.D. Rusija Privatni sektor Kredit 11 29.04.04. Carmeuse Privatni sektor Učešće u kapitalu 0,1 26.07.04. Ball Packaging Europe/Belgrade Privatni sektor Kredit 20 03.11.04. Valjaonica Sevojno – dugoročni kredit Privatni sektor Kredit 14 20.05.05. JKR Resource Privatni sektor Kredit / Učešće u kapitalu 21,2 9 15.12.06. Ukupno : 95,1 FINANSIJSKE INSTITUCIJE Black Sea Fund Privatni sektor Učešće u kapitalu 2 26.07.98. SAD/EBRD mala i srednja preduzeća – ProCredit Bank (ranije MFB Serbija) Privatni sektor Kredit / Učešće u kapitalu 6,2 3,3 29.03.01. Raiffeisen banka Privatni sektor Kredit 12,5 16.01.02. Eksimbanka Privatni sektor Učešće u kapitalu 1,3 28.02.02. Black Sea Fund Privatni sektor Učešće u kapitalu 2,1 31.05.02. Volksbank Srbija Privatni sektor Učešće u kapitalu 4,2 09.09.03. Eksimbanka Privatni sektor Učešće u kapitalu 0,7 30.10.03. SAD/EBRD mala i srednja preduzeća – ProCredit Bank Privatni sektor Kredit 5,9 10.12.03 HVB (Eksimbanka) Privatni sektor Kredit 3 17.12.03. Societe Generale Yugoslav Bank Privatni sektor Kredit 8,5 19.12.03. Advent Central & Eastern Europe Successor Fund Privatni sektor Učešće u kapitalu 5,3 25.06.04. Raiffeisen banka Privatni sektor Kredit 10 04.08.04. HVB Banka Privatni sektor Kredit 10 01.09.04. Raiffeisen International Privatni sektor Učešće u kapitalu 5 20.10.04. Societe Generale Yugoslav Bank A.D. Beograd Privatni sektor Kredit 2 24.11.04. ProCredit Bank Srbija Privatni sektor Kredit / Učešće u kapitalu 6 1,7 08.12.04. Regionalni Program za olakšavanje trgovine: Čačanska Banka Privatni sektor Kredit 0,2 22.12.04. Fond za finansiranje malih i srednjih preduzeća u zemljama zapadnog Balkana – Čačanska banka Privatni sektor Kredit 5 22.12.04. Volksbank Srbija Privatni sektor Kredit 10 23.05.05. Argus Capital Partners II Privatni sektor Učešće u kapitalu 0,3 07.12.05. Southeast Europe Equity Fund II Privatni sektor Učešće u kapitalu 7,6 15.12.05. Komercijalna Banka a.d. Beograd Privatni sektor Učešće u kapitalu 70 27.03.06. HVB Banka Srbija i Crna Gora Privatni sektor Kredit 10 25.05.06. Okvirni fond za mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu – RZB Leasing Privatni sektor Kredit 5 19.06.06. Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) Privatni sektor Učešće u kapitalu 6 19.06.06. Fond za mala i srednja preduzeća u zemljama zapadnog Balkana-Metals banka Privatni sektor Kredit 1 7.07.06. Alpha CEE II, L.P. (Investicioni fond) Privatni sektor Učešće u kapitalu 2,5 11.08.06. Okvirni fond za mikro, mala i srednja preduzeća na zapadnom Balkanu - Opportunity Bank (Srbija) Privatni sektor Učešće u kapitalu 3 14.09.06. Čačanska banka Privatni sektor Učešće u kapitalu 15 25.09.06. ProCredit Bank Privatni sektor Učešće u kapitalu 2,5 29.09.06. Balkan Accession Fund, C.V. Privatni sektor Učešće u kapitalu 2,2 04.10.06. Bluehouse investicioni fond Privatni sektor Učešće u kapitalu 1,3 17.10.06. AIG Novi Evropski fond II Privatni sektor Učešće u kapitalu 4 15.11.06. BACA-HVB Banka Srbija i Crna Gora Privatni sektor Kredit 5 15.12.06. Ukupno: 240,3 SVE UKUPNO: 1108 3.2. BUDUĆI PROJEKTI EBRD-A U SRBIJI, NA DAN 31. DECEMBRA 2006. Naziv posla Javni/ privatni sektor Kredit/ Učešće u kapitalu Finansiranje EBRD (u mil. EUR) Projekat autoputa i obilaznice oko Beograda-most Gazela Država Kredit 80 Otpadne vode u Pančevu Država Kredit 9,5 Regionalna deponija za čvrsti otpad (Čačak i Užice ) Država Kredit 5 Privatizacija beogradskog vodovoda i kanalizacije Privatni sektor Kredit 40 Jedan neidentifikovani projekat Država Kredit 38 Ukupno: 172,5 SPECIJALIZOVANE DELATNOSTI Četiri projekta Privatni sektor Učešće u kapitalu/ Kredit 10 22,2 Ukupno: 32,2 OPŠTA INDUSTRIJA Tri projekta Privatni sektor Učešće u kapitalu/ Kredit 10,3 23,7 Ukupno: 34 Finansijske institucije Sedam projekata Privatni sektor Učešće u kapitalu/ Kredit 84,8 Kosovo Šest projekata Privatni sektor Učešće u kapitalu/ Kredit 24,5 2 Ukupno: 111,3 SVE UKUPNO: 350 Z A K LJ U Č A K EBRD nastoji da zemljama koje koriste njena finansijska sredstva pomogne u sprovođenju strukturnih promena, kao i promena u pojedinim sektorima privrede, uključujući i demonopolizaciju, decentralizaciju i privatizaciju, uzimajući pri tom u obzir specifične potrebe zemalja u različitim fazama tranzicije. Za EBRD se ne može reći da predstavlja instituciju promotivno-donatorskog karaktera, budući da ona posluje na sasvim realnim principima poslovno zdravog bankarstva i isto takvog ulaganja sredstava. EBRD veoma tesno sarađuje sa međunarodnim finansijskim institucijama i drugim organizacijama.Iako se njena struktura razlikuje od onih u komercijalnim bankama, EBRD ima veoma sličan prilaz kada je reč o proceni projekata za koje se od nje traži finansiranje. EBRD direktno finansira precizno utvrđene i prihvaćene projekte,zatim aktivnosti privatnog sektora, ili realizaciju infrastrukturnih projekata kojima se podstiču pomenute aktivnosti. EBRD je spremna da zajednički investira sa snažnim inostranim korporacijama koje su voljne da se prošire na tržište Srbije. Očekuje se da će mnoge zapadne korporacije postepeno seliti svoje proizvodne objekte dalje na istok u potrazi za nižim troškovima poslovanja. Srbija će biti u dobroj poziciji za privlačenje ovakvih investitora s obzirom na svoju blizinu tržištu EU kao i s obzirom na njenu kvalifikovanu radnu snagu. Troškovi zaposlenih su relativno niski, poreska stopa na dobit preduzeća je jedna od najnižih u Evropi, a poreska oslobođenja za korporacije i drugi programi podsticaja koje je Vlada uvela takođe mogu odigrati svoju ulogu. Banka će, takođe, aktivno širiti svoje finansiranje na lokalna preduzeća, pod uslovom da ona ispunjavaju standarde koje postavlja EBRD. Tokom sledeće dve godine EBRD planira da nastavi blisku saradnju sa Vladom na čitavom nizu infrastrukturnih projekata koje su i Vlada i EU identifikovale kao najvažnije prioritete. Oni se prevashodno odnose na dalji razvoj saobraćajne mreže Srbije, posebno duž Panevropskog koridora VII (Dunav) i Koridora X (završetak modernog autoputa od mađarske granice do BJR Makedonije i Bugarske). Razvoj ovih mreža će dalje ojačati veze Srbije sa susedima, njenu ulogu kao jedne od ključnih tranzitnih zemalja u istočnoj Evropi i njen potencijal za privlačenje novih stranih direktnih investicija koje su u 2006 godini premašili 3 milijarde €. L i t e r a t u r a 1. MEĐUNARODNA EKONOMIJA I FINANSIJE, dr Bogdan Ilić, dr Predrag Jovanović Gavrilović, dr Aleksandar Gračanac (2006), VPŠ Čačak, Beograd 2. www.ebrd.com 3. Strategija za Srbiju, UO EBRD, 20.02.2007.